Li

Zimsko Veče

Bura maglom nebo krije,

vihor snježni fijuče,

to ko zvijer ona zavija

i ko dijete zaplače.

To krov od nje ostarjeli

slamom nama zašumi,

to ko putnik zakašnjeli

u okna nam udari.

Naša stara kolibica tužna,

tamna samo spi.

A što li mi, o starice,

uz okance šutiš ti?

Il od bure zavijanja

umorna si, druže moj,

il vretena tvog zujanja

opio te tihi poj?

Pijmo, dobra drugo naša,

za mladosti moje jad,

pij od boli, gdje je čaša?

Srcu bit će lakše tad.

Poj mi pesmu kako j’ ptica 

A.S.Puškin